Kakva je Norveška kao zemlja?
Posetio bi je turistički? Ili bi da se doseliš: na stalno ili povremeno?
Možda te samo interesuje kako je tamo na dalekom severu? Kakva je klima, kakvi su ljudi? Je li ti zaista beli medvedi prvi komšija…? Da li je leti šest meseci dan a zimi isto toliko noć? Kažu da priroda neverovatno lepa. Možda je to samo marketingška fora? A plate? Kažu da su bezobrazno visoke, ako je verovati šarenim novinama i portalima?
Koga ovo zanima- na pravom je mestu!!
Kad smo se, ja i moja lepša polovina Dana, opredelili da emigriramo u Norvešku, krenuli smo da istražujemo kako izgleda ceo taj proces. Pored zvaničnih web stranica, dragocena su mi bila i lična iskustva naših ljudi. Zanimalo nas je sve:
Kako je neko uopšte došao na ideju da ide tamo gore; ko ga je doveo, koji posao je radio, kako je sredio papire, dobio vizu, je li taj neko došao sa porodicom odmah ili ih je kasnije doveo….?
Koje škole se priznaju, koja zanimanja se traže?
Kako sam rešio da se doselim BAŠ u Norvešku?
Ja sam prve osnovne informacije realnom životu u ovoj zemlju dobio od starog druga iz detinjstva. On je još početkom 1990-ih, kao klinac, došao u Oslo. Našli smo se posle sto godina preko Facebooka. Kasnije se i videli u Beogradu.
Ja sam oduvek imao želju da odem da živim negde preko.
Tako se i razgovor poveo u tom pravcu. Mene je tada više zanimala Kanada ili Australija. Puno mogućnosti, znam jezik, svi su ionako stranci pa ne štrčiš… Norveška mi nije bila ni na kraj pameti. Medjutim, njegovi opisi norveškog života i rada su učinili da počnem da se zaljubljujem u ovaj mali skandinavski raj.
Jedan od njegovih „ZA“ argumenata mi je bio presudan:
„ Za prekookeanske bogate zemlje ti trebaju vize. Što znači da ti burazer i matorci ne mogu tek tako doći. Avionska karta košta „boga-oca“- tako da ni ti nećeš moći često dolaziti. Verovatno svake druge godine. Sama ta pomisao, ubije u pojam većinu naših ljudi koji žive preko bare. Nostalgija ih pojede!
Sa druge strane, kakva god hitnost da je u pitanju- iz Norveške se možeš zaputiti u Srbiji ODMAH. I biti dole već večeras, ili u najgorem slučaju- sutra. Moći ćeš (čak i tu hitnu) avio kartu da lagano platiš, bez mnogo cimanja…“
Nastavio je priču opisivanjem života gore.
Konkretno mi je rekao ono što mi je bilo potrebno. Kako da nostrifikujem diplomu iz srednje elektrotehničke škole i kako se traži posao.
To mi je bio dovoljan boost da me pogura da krenem, da dobijem vetar u leđa i pomerim se sa mrtve tačke. Sam proces trajnog prelaska je trajao, opisivaću to u ovom blogu detaljnije. Ali ono što je u celom procesu zlata vredno- to su prave informacije!
Iako sam i ranije bio svestan njihovih vrednosti, sada sam tek uvideo njihovi pravu moć. Koliko je važno kad ti neko, iz prve ruke prenese ono što te zanima.
Zato sam rešio da i ja prosleđujem „insajderske“ informacije dalje-onima koji su zainteresovani.
Najprirodnije mesto za to, je naravno Facebook. Postoji više grupa gde balkanci razmenjuju informacije o životu, radu, propisima… Tako sam i upoznao neke jako fine ljude. Njih je nešto zanimalo vezano za dolazak i radne dozvole, ja prokomentarisao, priča se nastavila u inbox… sada se i privatno družimo.
Citiraću jednog od njih:
„Te informacije koje si ti meni napisao u inbox, sve bih ja to, pre ili kasnije, na ovaj ili na onaj način i sam saznao. Ali eto, reč po reč, pa se videsmo u Oslu, pa nastavismo da komuniciramo – i rodi se prijateljstvo!“
Ako čoveku šta treba kad se preseli u inostranstvo- to je prijatelj. Još ako ste na sličnim talasnim dužinama i došli u isto vreme (kao ja, Sale i Veseli), pa jurite papire zajedno, upoznajete sistem zajedno, delite muke&radosti – onda ste na konju! Još ako se pogodi da vam se žene i sitna đeca zgotive i počnu da druže – pa to je pesma! c
Posle nekog vremena, palo mi je napamet da krenem da pišem blog. Da objedinim sve informacije koje imam, taka da kada neko nešto priupita- evo sve je tu!
U ovom blogu ću pričati o tome:
- šta treba znati o Norveškoj pre dolaska (putovanje, klima, vrste statusa boravka, vize…)
- posle dolaska, kako se uhodati u svakodnevni zivot,
- i moje priče, moja lična iskustva.
Sve ću to dopuniti galerijom ličnih fotografija, nekih skinutih sa neta (normalno) a i veštačka inteligencija mi je tu malo pomogla.
PS: Na geografskoj karti Norveška se nalazi na severu (gore) a balkanske zemlje na jugu (dole). Zato je to postala veoma popularna odrednica koju, mi koji živimo „gore“, često koristimo. (npr. „Jesi li dole? Jesam, sutra se vraćam gore“).